Уставни суд Србије усвојио је данас све жалбе више тужилаца и поништио сва решења Високог савета тужилаштва донета 26. децембра 2025. године, којима су одбијени приговори у поступку избора тужилачких представника.
Овом одлуком Уставног суда утврђено је и да је преседник Високог савета тужилаштва,Бранко Стаменковић, самовољним одлукама незаконито преузео овлашћења колективног органа.
Наиме, како се наводи на сајту Уставног суда,одлуком број VIIIУ-265/2025, донетом 15. јануара, усвојене су жалбе шесторо тужилаца, Едиса Арифовића, Ђорђа Маховца, Јелене Коцић, Душана Милосављевића, Ивана Филиповића и Саше Аврамовића. Овим су поништена сва појединачна решења ВСТ-а којима су њихови приговори били одбијени.
Уставни суд поништио одлуке ВСТ: Усвојене жалбе тужилаца, потврђен незаконит рад Бранка Стаменковића
Бранко Стаменковић
Уставни суд Србије усвојио је данас све жалбе више тужилаца и поништио сва решења Високог савета тужилаштва донета 26. децембра 2025. године, којима су одбијени приговори у поступку избора тужилачких представника.
Овом одлуком Уставног суда утврђено је и да је преседник Високог савета тужилаштва,Бранко Стаменковић, самовољним одлукама незаконито преузео овлашћења колективног органа.
Наиме, како се наводи на сајту Уставног суда,одлуком број VIIIУ-265/2025, донетом 15. јануара, усвојене су жалбе шесторо тужилаца, Едиса Арифовића, Ђорђа Маховца, Јелене Коцић, Душана Милосављевића, Ивана Филиповића и Саше Аврамовића. Овим су поништена сва појединачна решења ВСТ-а којима су њихови приговори били одбијени.
У одлуци се наводи да разлог усвајања лежи у закључку да Високи савет тужилаштва уопште није законито одлучивао о поднетим приговорима. Наиме, седница Савета заказана за 25. децембар 2025. године није ни одржана због недостатка кворума, што значи да није постојао правни основ да се иста седница „настави“ електронским путем, како је то учинио председник ВСТ-а Бранко Стаменковић.
Уставни суд је прихватио аргументе жалби да електронска седница није могла бити одржана, јер су одлуке о приговорима захтевале расправу, увид у материјал и гласање, што је изричито забрањено Пословником о раду ВСТ-а у случају електронског одлучивања.
Поред тога, утврђено је да дневни ред није усвојен, да није постојало валидно гласање, као ни образложена изјашњења чланова Савета.
Посебно је проблематично то што су оспорена решења заснована на правно недопустивој конструкцији да „нико од чланова није гласао за усвајање приговора“, што је протумачено као одбијање приговора, иако закон јасно прописује да се у случају недоношења одлуке у року приговор сматра усвојеним.
Оваквим поступањем председник ВСТ Бранко Стаменковић фактички је сам донео и потписао одлуке без седнице, без кворума и без гласања, чиме је прекршио Закон о Високом савету тужилаштва и Пословник о раду тог тела.
Одлука Уставног суда представља тежак ударац за врховну тужитељку Загорку Доловац, која је преко самовољне одлуке Бранка Стаменковића, покушала да утиче на изборе за ВСТ, али и Устав и законе Србије како би остала на челу највише тужилачке функције.