На данашњем редовном брифингу Марија Захарова је имала унапред припремљену тему о ескалацији србофобије режима у Приштини, а касније је одговорила на новинарско питање о учешћу посланика Европског парламента у протестима у Србији. Обе њене изјаве БРАТСТВО преноси у целини.
О србофобској линији приштинских „власти“
У сусрет локалним изборима на Косову и Метохији (заказаним за 12. октобар), месна албанска врхушка противзаконито покушава да спречи учешће српских кандидата, искључи Србе из механизама посматрања и вештачки смањи њихов број манипулишући бирачким списковима. То је несумњиво још један корак у наставку антисрпског етничког „инжењеринга“ у покрајини.
Добро је познато да се Европска унија одавно сама удаљила од додељене јој улоге посредника у решавању. Косовски Албанци, предвођени вршиоцем дужности „премијера“ Аљбином Куртијем, логично прихватају ово понашање Брисела као прећутно одобравање њихове агресивне линије. Саботира се именовање у косовском „парламенту“ потпредседника из српске заједнице. Припрема се заузимање српских образовних и медицинских установа које се налазе у покрајини, а спроводе се и казнене експедиције против српских органа самоуправе. Настављају се насртаји на православне светиње. Уклањају се границе компактних српских насеља на северу Косова, а демографски профил српских енклава јужно од реке Ибар се деформише.
Претеће изгледају планови милитаризације покрајине које је објавио Курти: повећање буџета локалних „снага безбедности“, пуњење Косова НАТО оружјем, развијање производње муниције и дронова и стварање заједничке војне јединице са Албанијом. Планирано је организовање масовне војне обуке, као и обезбеђивање поделе оружја становништву „у случају мобилизације“. Све је то у оквиру трансформације „снага безбедности“ у „војску“, што фундаментално крши Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.
Проблем Косова мора бити враћен у међународноправни оквир уз водећу улогу Савета безбедности УН. У супротном, стабилно и праведно решење је немогуће, док се ризици да ситуација склизне у нови сукоб вишеструко повећавају.
* * *
Питање: Како Москва оцењује присуство посланика Европског парламента на протестима у Србији (у Новом Саду), који су прерасли у насиље, као и захтеве представника српске прозападне опозиције Европској унији да се уведу санкције против руководства Србије?
Одговор: Учешће посланика Европског парламента у протестима у Србији је, у суштини, грубо мешање у послове суверене државе, спекулативни покушај подстицања „уличне смене режима“.
Умесно је подсетити се да је такво понашање страних псеудо-добронамерника већ постало шаблон – довољно је сетити се озлоглашених „колачића“ којима је својевремено на кијевском Мајдану људима демонстрирана западна солидарност.