Годинама су прозападни медији након хапшења Вељка Беливука, покушавали да његову криминалну групу ставе у контекст државног апарата, а посебно након што је после бруталног пребијања обезбеђења тадашњег директора ФК Партизан, Милоша Вазуре, Беливук добио годину дана кућног притвора.Међутим, најновије информације до којих је дошла наша редакција показују потпуно другачију слику догађаја из 2016. године, односно да су кључну улогу у ослобађању Вељка Беливука имали Љубивоје Ђорђевић шеф Првог основног јавног тужилаштва и судија Ивана Рамић, једна од оснивача неформалне организације „Одбранимо струку“ и потписник подршке блокадама, која је тада одлуку суда покушала да оправда тиме што на време није достављена КЕ.
Према преписци у коју смо имали увид, кључна фигура у том поступку био је дугогодишњи шеф Првог основног јавног тужилаштва у Београду, Љубивоје Ђорђевић. Како се наводи у материјалу, управо је Ђорђевић имао кључну улогу у поступку који се водио против Вељка Беливука и Дарка Ристића Меде.
Из садржаја преписке особа, чији идентитет за сада није обелодањен, а која је служила као посредник између Беливука и Ђорђевића наводи:
„Кажи Вељи да се Љуба враћа тек десетог са одмора и да ће му тада склопити споразум, и да Меди реше статус. И кажи да је баш тежак случај био и да је нормално да се стрпи.“
Према оперативним подацима ово није једина комуникација коју је ова особа одржавала између Љубивоја Ђорђевића и клана ВЕљка Беливука, већ се одвијала у конктинуитету и према потребама.
Поступак је, како је и познато из документације, вођен на начин који је тада омогућио да Беливуку буде укинут притвор и да се брани са слободе, а затим и да са тужилаштвом закључи споразум који је резултирао казном кућног притвора, без електронског надзора.
Посебно је интересантна улога тадашње портпаролке Првог основног суда у Београду, Иване Рамић, која је у јавним наступима покушала да оправда одлуку суда којом је Беливук у јуну 2016. године пуштен на слободу. Рамићка је тада новинарима објашњавала је да је могуће да у тренутку достављања извода из казнене евиденције ова пресуда није била евидентирана, али да ће судија свакако током поступка захтевати нови извод.
Истовремено, за другог окривљеног у истом предмету, Дарко Ристић, казнена евиденција је постојала и била достављена. И поред тога, Ристићу је изречена казна од 22 месеца затвора, коју су и правни стручњаци у том тренутку оцењивали као блажу у односу на тежину дела и његову ранију кривичну прошлост.
Међутим, 28. септембра исте године, и поред јасног увида у КЕ Вељка Беливука, Први основни суд у Београду прихватио је споразум Првог основног тужилаштва са Вељком Беливуком и Дарком Ристићем који су признали кривицу за напад испред стадиона Фудбалског клуба Партизан. Суд их је огласио кривим и Беливуку одредио годину дана кућног затвора, а Ристићу годину дана и 10 месеци затвора.
Након што је пресуда постала правоснажна, Ивана Рамић се више није оглашавала поводом овог случаја.Њено име је опет дошло у фокус јавности након што је постала један од оснивача неформалног удружења „Одбранимо струку“ које је јавно дало подршку блокадерима, али и заједно са Љубивојем Ђорђевићем учествовало у координисаним акцијама ослобађања насилника са протеста и на тај начин политику Првог основног тужилаштва и суда у потпуности ускладило са потребама блокадера и допринело општем стању анархије и рушења државе из самих институција.