Загорка Доловац ће остати упамћена као жена за коју су се грађани често питали да ли је измишљена личност или заиста постоји, јер је од првог дана ступања на највишу тужилачку функцију давне 2010. изабрала да њен одговор на свако питање буде ћутање
Врховна јавна тужитељка Загорка Доловац, која је на ту функцију постављена 2010. и већ 16 година је неприкосновена прва тужитељка Србије, јединствен је пример жене чијим радом код нас нису задовољни ни грађани, ни власт, ни опозиција, али и по томе што је „несмењива“ и једина која је себи дала за право да рачуне не полаже никоме.
О томе најбоље сведочи то што недавно није дошла на седницу Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије на којој се расправљало о извештајима о раду тог Тужилаштва. Иако је изостанак покушала да оправда „раније преузетим обавезама“, остаје отворено питање шта је то врховној тужитељки било важније од полагања рачуна о раду Тужилаштва Скупштини, односно грађанима. Неприхватање њеног извештаја у Скупштини, како тврде саговорници из врха правосуђа, значи да је изгубила демократски легитимитет.
Kатастрофални резултати
Чињеница је, међутим, да ово није први пут да Загорка Доловац избегава да да одговоре који су од интереса за јавност. За 16 година никада није нашла за сходно да јавности саопшти резултате рада Врховног јавног тужилаштва (ВЈТ), грађани Србије никада нису чули њен глас, никада није сматрала да треба да објасни због чега они из буџета морају да плате милионе људима који су неосновано хапшени и притварани по налогу тужилаштва, никада није дала одговоре на питање ко је одговоран за овакво стање у правосуђу.
Грешке тужилаца плаћају грађани
Велики број подигнутих оптужница против различитих „мафија“, као што су ђубретарска, СМС мафија, царинска, друмска, стечајна и сличне „мафије“, редом су падале јер је већина окривљених ослобођена. На исти начин, ослобађајућим пресудама јер Тужилаштво за организовани криминал није доставило доказе о кривици, завршили су се и поступци против Мирослава Мишковића, Станка Суботића Цанета, Луке Бојовића, оптужених за убиство Славка Ћурувије.
- Јавно тужилаштво за организовани криминал покретање бројних поступака помпезно је најављивало као „велики обрачун с криминалом“. Међутим, већина њих завршавала се после дугих и исцрпљујућих суђења као фарса представљена јавности и партнерима из иностранства, јер су завршавани ослобађајућим пресудама. Због таквих „доказа“ које је прикупљало ово тужилаштво, изнад ког је по хијерархији ВЈТ, држава, односно грађани морају да исплате 152 милиона евра незаконито притвараним људима само у четири поступка окончана ослобађајућим пресудама – каже саговорник Kурира. Никада, примера ради, грађанима није објаснила због чега је било неопходно да Тужилаштво за организовани криминал 2012. изда налог за хапшење, затварање и држање у седмомесечном притвору бизнисмена Мирослава Мишковића, који је правоснажно ослобођен свих оптужби јер тужилаштво није успело да докаже да је крив.
Није понудила ни образложење због чега ову грешку тужилаштва грађани морају да плате 32,7 милиона евра, колико износи одштета коју је одредио суд. Исту судбину доживела су и хапшења по налогу тужилаштва, суђења, а потом ослобађајуће пресуде бившим министрима Оливеру Дулићу, Саши Драгину, Предрагу Бубалу, Слободану Милосављевићу, директору „Путева Србије“ Зорану Дробњаку, али и помпезно најављиваним „мафијама“, као што су стечајна, друмска и ђубретарска.
- Загорка Доловац ће остати упамћена као жена за коју су се грађани често питали да ли је измишљена личност или заиста постоји, јер је од првог дана ступања на највишу тужилачку функцију давне 2010. изабрала да њен одговор на свако питање буде ћутање. Она је оличење неуспеха тужилаштва, о чему говоре резултати. Ситуација коју имамо данас, поделе у правосуђу, али и друштву, оличење су 16 година неуспешног руковођења тужилаштвом. Наравно, није једина одговорна, али као прва међу једнакима она је крива. И због тога, крајње је време да преузме одговорност за катастрофалне резултате и схвати да је доста било, да је време да оде – наводи за Kурир саговорник из врха српског правосуђа.
Kадрирање и катастрофална реформа
Мандат Загорки Доловац истиче 1. јануара 2028. За три мандата, према речима саговорника Kурира, у правосуђу ће остати упамћена по кадрирању, постављању себи оданих људи на руководеће положаје у бројним тужилаштвима у Србији, и катастрофалној реформи правосуђа, коју је и Уставни суд Србије оценио као масовно кршење права према носиоцима правосудних функција, судијама и тужиоцима.
- Остаће упамћена и као једини кандидат на последњем избору за врховног тужиоца. Оно што јавност треба да зна јесте да је она истовремено и председник Државног већа тужилаца, које, као и врховни тужилац, даје своје мишљење о кандидатима. Дакле, на челу обе институције је Загорка Доловац – каже саговорник Kурира. Он појашњава да чињеница да институција којом она председава одлучује о бодовању кандидата и ранг-листи евентуално њених противкандидата може да буде један од кључних разлога што чак и на последњим изборима ниједан други тужилац у Србији није поднео кандидатуру. Претња Kуриру
Интересантно је да је једна од ретких ствари око које се сви кључни актери друштвене и политичке сцене у Србији заправо слажу јесте да Загорка Доловац катастрофално ради свој посао. Kритике опозиције, пре свих оне које долазе од Драгана Ђиласа и Маринике Тепић, која је чак најавила да ће „Интерполу у Лиону пријавити њен нестанак“, биле су готово свакодневне. Чак су и студенти блокадери организовали скупове испред ВЈТ „у намери да покушају да натерају тужитељку да почне да ради свој посао“.
Изјаве у којима се износе оптужбе на рачун рада врховне тужитељке редовно су објављивали и опозициони медији, предвођени Новом С и Н1. Они су додуше, преко ноћи, постали бранилац њеног лика и дела, али већ смо навикли на коперниканске обрте када су ови медији у питању јер, као што је Kурир више пута писао, они искључиво раде у складу са интересима свог власника Драгана Шолака.
Интересантно је, међутим, да Загорка Доловац против ових медија никада није најављивала тужбе, нити им је ВЈТ слао саопштења која имају претећи тон. На њеном удару нашао се Kурир, и то само неколико дана пошто је донета незапамћена пресуда против уреднице Вечерњих новости по тужби Зденка Томановића.
Вероватно осокољена нецивилизацијском пресудом којом је уредници изречена максимална новчана казна од 450.000 динара и забрана обављања уредничког посла у трајању од годину дана, тужитељка је запретила тужбом и Kуриру само због тога што је у интересу јавности критички извештавао о њеној посети Холандији. У тексту који је, истини за вољу, потписало Одељење за односе с јавношћу ВЈТ, а не сама тужитељка, осим претње, није до краја објашњено шта је заправо Загорка Доловац потписала током званичне посете Холандији.